ZABLUDE O ALKOHOLU I ALKOHOLIZMU

Zablude su određeni stavovi i shvatanja u koje čvrsto verujemo da su takvi, iako su u biti pogrešni. Često se zasnivaju na pogrešnim pretpostavkama, čega nismo svesni. Zbog toga su zablude tvrdokorne, a borba  protiv njih mora biti duga, uporna i dokumentovana.

Zablude o raznim zbivanjima najčešće su  zastupljene  u određenoj regiji, kod određenog naroda ili određene zemlje. Međutim, zablude o alkoholu i alkohlizmu su skoro univerzalne i veoma raširene. Sa malim razlikama srećemo ih kod laika i stručnjaka, razvijenih i nerazvijenih, kod bogatih i siromašnih.

Ovakva raširenost zabluda o alkoholu i alkoholizmu čini ih još tvrdokornijim i upornijim. Zato će borba protiv alkohola i alkoholizma biti duga i uporna. Na žalost, mali je broj  ljudi koji hoće i mogu da rade na razbijanju tih zabluda. To su na prvom mestu oni nesrećnici koji su veoma skupo platili razbijanje svojih zabluda o akoholu i alkoholizmu – svojim zdravljem, blagostanjem i zdravljem svoje porodice, radnim mestom – a to su alkoholičari. Na drugom mestu su oni koji su uz njih i koji svakodnevno svojim očima gledaju pravu sliku tih zabluda – a to je relativno mali broj onih koji leče alkoholičare. I na kraju još manja grupa srećnika koji su se zahvaljujući svojoj zrelosti i svom duhu izdigli iznad svakodnevne prosečnosti i zabluda. Broj alkoholičara je veliki, ali je broj onih među njima koji sagledavaju svoje zablude i izdižu se iznad svojih slabosti, još relativno mali. Pa ipak, treba računati da će se sve tri grupe, a naročito prva i treća, povećati ako im pomognemo da otkriju prirodu svojih zabluda.

1.    Zabluda da je proizvodnja i promet alkoholnih pića veoma   

unosna privredna grana koju društvo treba ne samo da podržava, nego i štiti

Ova zabluda ima svoje korene u kapitalističkom društvenom sistemu gde je osnovno merilo svega, profit. Nije bitno ko, koliko i kako plaća taj profit. Međutim , baš u tome se i krije zabluda. Ako se zna da su alkoholičari ljudi u godinama svoje pune radne sposobnosti, prosečno između 30 i 50 godina, treba očekivati da su svi zaposleni.  U proseku alkoholičar izostaje dva meseca godišnje s posla, zatim ako se tome doda i lečenje alkoholičara  koje traje u proseku tri meseca onda ćemo dobiti visoke cene lečenja. Zatim, ogroman broj saobraćajnih udesa  izazvan je pod uticajem alkohola. Materijalni troškovi ovih udesa, ne računajući ljudske živote , su ogromni. Dalje, računa se da je 30% svih ubistava, samoubistava i drugih nesrećnih slučajeva vezano za alkohol. Među njima je najveći broj mladih ljudi koji svoj radni vek prekidaju veoma rano , ostavljajući nezbrinute porodice i druge probleme.

Materijalni troškovi alkoholičara u odnosu na širu društvenu zajednicu kao i štete koje nanosi svojoj porodici su daleko veće nego dobiti od proizvodnje.

2.    Zabluda da se čovek ne može počastiti i da je sramota ako

se ne ponudi alkohol

Ovo je kod nas postalo pravilo. Može se desiti da u kući nema mesa ili nekih drugih prehrambenih proizvoda, ali da nema kafe i rakije, e to ne može. To bi bila sramota. Ako neko pokuša da odbije čašicu, počinje čitava borba koja je  veoma lep primer primitivizma i neznanja. Obično se kaže, '' neće Ti biti ništa od 1-2 čašice''. I verovatno neće . Ali, šta dolazi posle toga? Ali, zašto bi mi o tome mislili? Zašto bi mislili o tome da su svi akoholičari počeli sa 1-2 čašice? Mislićemo ako do toga dođe. Eto, nesreća je baš u tome što onda nismo u stanju da više mislimo.

Naučimo da prijatelja ponudimo nečim drugim što mu ne može naškoditi. Verovatno on i bez alkohola ima dovoljno životnih problema koje treba savladati.

3.    Zabluda da se pod malom količinom alkohola bolje vozi

Ovo je česta zabluda, kao što su na žalost, česti saobraćajni udesi pri malim količinama alkohola. Jedino što se u takvim situacijama povećava, jeste nekritičnost i zajedno sa njom i rizici.  Refleksi se usporavaju, gubi se brzina reagovanja, slabi volja i koncentracija.  Ispitivanja su pokazala da se broj grešaka povećava 6-9 puta. Reakcija na svetlosne signale se smanjuje za 30%, reakcija na zvučne signale se smanjuje za 38 % a mogućnost zapažanja predmeta na periferiji vidnog polja za 50%.  Sada je jasno zašto je '' sekunda straha'' ili  ''reaktivno vreme'' – vreme od zapažanja opasne situacije do reakcije izbegavanja- produžena i posle malih količina alkohola za 5-12 puta. 

                                         

4.    Zabluda da umerene i manje količine alkohola povećavaju

intelektualne sposobnosti

Ovu zabludu pothranjivala je jedna žalosna tradicija, da su se mladi stvaraoci, naročito pesnici, sastajali i mnogo vremena provodili po kafanama i pili. Veliki stvaraoci i mudraci tvrde suprotno. Nobelovac Ivo Andrić je zapisao: ''Ne opijajte se- to je pitanje ljudskog dostojanstva''.

Naučnisi su eksperimentalno potvrdili da alkohol  smanjuje i ruši stvaralačke sposobnosti.

5.    Zabluda da alkohol zagreva

Ova zabluda je veoma česta. Zato se u zimsko doba, naročito kada se radi u polju ili pešači, uzima alkohol za zagrevanje. Mnogi su ovakvo zagrevanje platili glavom. Alkohol u ovom slučaju obmanjuje. Upravo pod dejstvom alkohola dolazi do proširenja krvnih sudova na površini tela. I zaista, čovek oseća  da su mu lice, uši i ruke topliji... On je radostan i slavi alkohol koji ga je ''zagrejao'', a nije svestan da alkohol bazično krade  njegovu toplotu. Zapravo u proširenim krvnim sudovima krv se više zadržava, sporije teče i predaje svoju toplotu spoljnoj sredini i na taj način ubrzava hlađenje tela. U tome mu pomaže i sam alkoholičar koji nekritično, pod uticajem alkohola, skida rukavice, šal, kaput i pomaže hlađenje, izlažući veće delove tela hlađenju. Na  taj način dolazi do spuštanja temperature tela, omamljenosti, usporavanja pokreta i postepenog uvođenja u san, iz koga se više nikada neće probuditi. To su takozvane '' bele smrti''  koje su odnele veliki broj akoholičara.

6.    Zabluda da alkohol pomaže varenju

Često se može čuti da je dobro pre jela popiti 1-2 čašice . Neki su to uveli kao običaj bez koga ne prolazi ni jedan obrok.

Vršena su ispitivanja koja ukazuju na to da  je sluzokoža  želuca kod najvećeg broja alkoholičara oštećena. Oštećena sluzokoža ne može vršiti funkciju bolje nego zdrava. Znači, uzimanjem akohola se očekuje pomoć  varenja a dobija se suprotno. Hrana u želucu koji ima oštećenu sluzokožu izaziva tegobe,  a čovek da bi izazvao tegobe izbegava hranu, pa se postiže suprotno od onoga što se htelo. Pravu svoju ulogu u odnosu na ishranu, alkohol pokaže kasnije. Veliki broj alkoholičara primljenih u teškom, predelirantnom ili delirantnom stanju daju podatke da podatke da po 10-15 dana ne jedu ništa ili jedu vrlo malo.

7.    Zabluda da alkohol povećava polne mogućnosti

Nije redak slučaj da se ljudi koji piju hvale svojim polnim sposbnostima. Ako bi to stvarno bilo tako, onda bi alkohol mnogima donosio sreću umesto propasti.

Pre svega, dobro je poznato da je alkoholičar nekritičan pa smatra da su njegove sposobnosti povećane u ovom pogledu kao što je misio za razne druge sposobnosti. U najvećem broju slučajeva povećana je samo želja a ne i sposobnost. Početni poremećaji su takođe  varljivi. Želja je povećana , može da bude povećana i erekcija a poremećaj je u odloženoj ejakulaciji, što može da godi i partnerki i alkoholičaru, pa su ubeđeni da je stanje bolje. To alkoholičara vuče daljem pijenju a partnerka ga u tome podržava. To prividno poboljšanje postaje uzrok daljem pijenju i daljim oštećenjima koji dovode do izrazite impotencije.

Postoje ljudi koji imaju određene psihičke tegobe koje uzrokuju impotenciju. Kod izvesnog broja, alkohol delom otklanja psihičke tegobe pa se dobija utisak da on rešava pitanje impotencije. Međutim, umesto da na odgovarajući , stručan način leče svoje tegobe,  oni tonu sve dublje u alkohol .

Zatim, mora se pomenuti i činjenica  da veliki  procenat silovanja i nasilja nad decom pripada alkoholičarima.

I ovde kao što vidimo, alkohol opravdava naziv '' velikog obmanjivača''.

8.    Zabluda da pijenje nije bolest

Svako napito stanje je bolesno stanje organizma.

Priredila:

Snežana Đurović, dipl. psiholog

Website Security Test