POMOĆI RODITELJIMA DA IZAĐU NA KRAJ SA NEKOMUNIKATIVNIM ADOLESCENTIMA

Jedno od najtežih shvatanja za roditelje adolescenata uopšte I nekomunikativnih adolescenata posebno, je ta da su roditeljske želje za bliskošću I kontrolom nad svojom decom često u sukobu sa njima I njihovim potomcima. Pošto je glavni razvojni zadatak rastućeg adolescenta da uspostavi smisao o  sopstevnoj podvojenosti, specijalnom I jedinstvenom ličnom identitetu I  idividualnosti, roditeljske želje I ograničenja se često  vide kao frustrirajuća zadiranja u tinejdzersku  ličnu autonomiju. Dok je lako  reći da se potrebe I želje obe strane trebaju poštovati, nije jednostavno to postići kada jedna starna ne komunicira sa drugom.

U prvom redu treba napraviti razliku izmedju  ‘’normanih’’ nekomunikativnih I ‘’patološki’’ nekomunikativnih adolescenata.

‘’Normalni ‘’ nekomunikativni adolescenti

Ovaj tip nekomunikativnih adolescenata karakteriše:

  1. Oni nisu nekomunikativni svo vreme I sa svim ljudima.
  2. Nedostatak komunikacija ima tendenciju da se poveća u direktnoj proporciji sa osetljivošću na temu o kojoj se diskutuje , kao na primer,  pitanja o seksualnim odnosima  ili upotrebi droge. Tako osetljive oblasti se često zapažaju kao ‘’lična svojina’’ I pitanja u vezi tih tema izgledaju kao mešanje u ličnu autonomiju.

odnosima  ili upotrebi droge. Tako osetljive oblasti se često zapažaju kao ‘’lična

Patološki nekomunikativni adolescenti

Ovaj vid adolescenata predstavlja mnogo ozbiljniji problem I zahteva stručnu pomoć. Njih karakteriše:

  1. Oni pokazuju više globalne znakove povlačenja, verbalnog I socijalnog udaljavanja.
  2. Mogu da provode duge periode vremena sami u svojim sobama , da besciljno zure negde ili beskrajno vreme provode pored kompjutera ili TV.
  3. Mogu pokazivati nepredvidive promene raspoloženja  što se manifestuje neobjašnjivom provalom plača ili smeha kao I preokretom ritma spavanja I budjenja.
  4. Njihovo prisustvo u školi se smanjuje a isto tako produžava se odsustvo od kuće.
  5. Suicidalne tendencije kao I samodestruktivne radnje mogu biti prisutne.

Važno je prepoznati da je adolescencija period zdravog preispitivanja roditeljsih I socijalnih vrednosti. Dok se mi osećamo mučno u vezi ovog preispitivaja koje nosi sa sobom osećaj odbacivanja, ipak moramo prevazići ovakva osećanja  I dozvoliti deci njihov period ispitivanja i eksperimentisanja. Osnovno je da će vrednosti koje  jedino adolescent  izabere  biti one u koje stvarno veruje a ne jednostavno zato što su one naturene. Pokušaj da svojim adolescentima nametnemo svoje standarde obično dovodi do otvorene ili prikrivene borbe, do teškoća u komunikaciji.

Ako smo imali dobar odnos sa svojom decom pre doba adolescencije I možemo da savladamo ovaj osećaj povredjenosti I njihovo odvajanje od nas I naših vrednosti, onda će se odnos koji smo izgradili u prošlosti pokazati kao nasušni. Ako nismo imali dobar odnos u prošlost, nedostatak komunikacije sada može biti cena koju moramo platiti za prošle greške.

Setite se svoje adolescencije

Setite se svoje adolescencije I Vašeg odnosa sa roditeljima. Teškoće koje imate sada mogu biti ponavljanja sa obrnutim ulogama. Ako delujete kao agresvan  I nametljiv  roditelj, možda nesvesno pokazujete stepen gospodarenja da bi ste se oslobodili frustracija koje   Vi imate. Ali to Vam neće pomoći da uspostavite  dobar odnos sa svojim detetom.

Pomoću naših prošlih iskustava možemo da profitiramo I da izbegnemo njihovo ponavljanje. Ako ovo možemo da uradimo, prošlost će zaista  biti prošlost a ne način kojim se služimo u sadašnjosti.

Upamtite da je odvajanje I okretanje  ka vršnjacima  preko potreban korak dece pri sticanju sopstvene individualnosti  I autonomije.

Možda je najvažnija stvar za roditelje koji imaju nekomunikativnu decu da shvate da postoje različiti načini komunikacija.  Ne treba biti posebno ograničen na verbalni nivo. Češće je od veće važnosti izjavljivanje ljubavi bez reči nego retorika u pogrešno vreme. Bez obzira kako teške mogu biti interakcije sa nekomunikativnim adolescentima, potrebno je podsetiti roditelje da moraju uvek nastavljati da nude nepokolebljivu ljubav I podršku. Adolescencija nije večna ali sećanje na ljubav I podršku pruženu u to vreme , pamte se celog života.

Rad priredila:

Đurović Snežana, dipl. psiholog

Orgy