Konflikti u interpersonalnim odnosima

MEDJULJUDSKI ODNOSI predstavljaju izvor različitih otpora, sukoba, nesporazuma, nametanja ličnih interesa i interesa formalnih i neformalnih grupa, što u odredjenim okolnostima dovodi do različitih konflikata.

Razlikujemo tri tipa situacija u kojima nastaje konflikt:

-         Kada jedna strana primeti da se druga ne pridržava pravila

-         Kada se jedna strana suprotstavlja drugoj

-         Kada suprotsavljanje jedne strane izaziva reakciju druge strane.

Za razumevanje konfliktne situacije potrebna je analiza svih njenih elemenata a to su:

-         Raniji odnos izmedju učesnika u konfliktu – lakše je shvatiti i prevazići novonastalu situaciju, ako se zna kakvi su odnosi vladali ranije

-         Ponašanje u toku konflikta – trenutno ponašanje učesnika u konfliktu

-         Glavni problem konflikta – problem zbog kojeg je nastao konflikt

-         Socijalna sredina – okruženje u kome je nastao konflikt

-         Posmatrači – direktno ili indirektno utiču na dinamiku konflikta

-         Strategija rešavanja

-         Posledice konflikta

FAKTORI KOJI DOPRINOSE NASTAJANJU KONFLIKATA

1.Organizacioni faktori

2.Faktori ličnosti

3. Medjuljudski odnosi

NAJČEŠĆI UZROCI KOJI MOGU DOVESTI DO KONFLIKTA  NA POSLU

-         Nedostatak jasne podele rada

-         Neizvesnost u nagradjivanju

-         Loša komunikacija

-         Neslaganje i nepodudarnosti zasnovane na različitim temperamentima i stavovima

-         Individualni ili grupni sukobi interesa

-         Nedostatak informacija

-         Promene osoblja

-         Nepravda

KONFLIKTI NA RADNOM MESTU MOGU SE SVRSTATI U DVE KATEGORIJE

1.    SUKOB MIŠLJENJA, ideja, odluka i preduzetih koraka u  vezi sa odredjenim poslom.  Sukob mišljenja na poslu je često produktivan ukoliko su uključene strane voljne da zajednički razmatraju različita rešenja i može dovesti do pozitivnih pomaka i novina u obavljanju odredjenog posla.

2.    SUKOBI LIČNOSTI su retko produktivni i mogu dovesti do lošeg obavljanja posla i do odsustvovanja s posla.

Nekada je teško napraviti jasnu razliku koja je vrsta konflikata u pitanju, a često jedna vrsta konflikta može da preraste u drugu.

SUKOB MIŠLJENJA moguće je prevazići na sledeći način:

-         Držite se pitanja oko koga raspravljate svo vreme, što će motivisati i sagovornika da uradi isto.

-         Imajte na umu da su mišljenja drugih isto toliko validna kao i vaša.

-         Orjentišite se na rešavanje problema a ne na to da Vaši argumenti pobede, ostajući otvoreni za kompromis.

-         Razmislite o tome da li Vam je to pitanje stvarno toliko važno ili je sama činjenica da Vam se ta druga osoba ne svidja dovela do rigidnosti  Vašeg stava.

-         Stavite sa strane Vaša osećanja i sudove o drugoj osobi i pokušajte da slušate i razumete njenu tačku gledišta.

-         Pozovite nekog drugog da bude medijator.

SUKOBI LIČNOSTI će trajati ukoliko ne dodje do promene stavova i ponašanja obe strane. Ono što  Vi možete da pokušate je da:

-         Prihvatite da su ljudi različiti

-         Razmislite o tome koliko energije trošite na ovaj sukob i kako bi ste je mogli upotrebiti na  mnogo produktivnioji način

-         Ne ogovarajte osobu i ne žalite se na nju drugima

-         Budite razumni i ljubazni ili makar neutralni prema toj osobi

-         Radite na tome da atmosferu na Vašem poslu učinite prijateljskom.

Na poslu  najčešće nismo u mogućnosti da biramo ljude sa kojima ćemo da saradjujemo, niti da odemo iz situacije koja nam je neprijatna. Kolege sa kojima radimo često ne poznajemo dovoljno dobro pa nam neki od njih nisu posebno važni ali s obzirom  da je vreme koje provodimo sa njima neizbežno, poželjno je da zadržimo ako ne dobar onda bar poslovni odnos.

Poštovanje kolektiva, poslodavca i saradnika je jedna od stavki koje su veoma poželjne i ukoliko ste skloni konfliktima narušićete radnu atmosferu i smanjiti efikasnost svih oko sebe.

Ovde podrazumevamo i ogovaranja na posli tj trač.

Medjukancelarijska pričanja u vidu strateškog razmenjivanja informacija ponekad mogu biti od koristi jer u ovo doba tranzicije kada se sve često preko noći menja ako niste dobro informisani možete ostati kratkih rukava.

Ponekad trač  može značiti da nešto nije u redu sa rukovodjenjem i da govori o tome kako se ljudi osećaju.

Psiholozi kažu da ako priča nije sračunata na to da nekoga povredi može imati katarzičku vrednost.

Medjutim iako na prvi pogled deluje bezazleno možemo napraviti pometnju prepričavajući ko je I šta I zašto radio. Trač vas može dovesti u neugodnu situaciju da izgubite poverenje svih oko sebe a time gubite I svoj kredibilitet jer ogovaranje može da šteti moralu, radnim navikama I loše utiče na produktivnost. S druge strane posebno govori o nama. Jer kada ogovaramo nekoga mi u stavri govorimo o sebi.

U tračevima koji duboko zadiru u lične osobine nekoga od kolega ili su na bilo koji način neprikladni ili neetični jednostavno nemojte učestvovati.

Ogovaranja koja zadiru u privatni život ili kompetencije nemojte prenositi dalje – to je najmanje što možete učiniti. Bolje je pomoći da se trač prekine nego učestvovati u horskom natpevavanju oko trača.

Budite ljubazni prema svojim kolegama bez obzira na njihovo mesto u ustanovi I poštujte njihove stavove. Ne upuštajte se u kritikovanje kolega bez realne potrebe I neka to bude na konstruktivan način. Nije nam cilj da nekoga vredjamo. Na random mestu nikako ne bi trebala da postoji potreba za ružnim rečima, psovkama, verbalnim I fizičkim obračunavanjima. Treba se pridržavati poslovnog bon tona. U takvoj situaciji kako bi  smo proživeli radni dan I bili efikasni pa čak I srećni na random mestu, važno je znati kako da se postavimo diplomatski u komunikaciji sa njima I kako da naučimo neke veštine uspešnog  izbegavanja rešavanja konflikata.

Tekst priredila:

Dipl. psiholog

Snežana Đurović

Orgy