STRES I KAKO SE ODBRANITI OD STRESA

Pojam stres , neizbežan je kada govorimo o uticaju načina života savremenih ljudi na njihovo zdravlje. Stres je neizbežna posledica života. Do odredjene granice koja je individualna, stres doprinosi boljem prilagodjavanju pojedinca zahtevima svakodnevnog života I rada: sam po sebi, stres je so života. Medjutim , kada se ta granica predje, produženi stres postaje štetan i prouzrokuje mnoge psihosomatske bolesti.

Uopšte se može reći da je stres  stanje u kome je poremećena psihofizička ravnoteža organizma i koja radi prilagodjavanja zahteva ulaganje dodatnih napora.

Izraz stres odnosi se na:

  1. Unutrašnje stanje organizma
  2. Spoljašnji dogadjaj, odnosno stresor ili izazivač stresne situacije
  3. Iskustvo nastalo transakcijom osobe i okoline.

To znači da je stres naš emocionalni i telesni odgovor na pritisak. Taj pritisak može da proizilazi  iz spoljašnjih faktora uključujući životne dogadjaje, bolesti, zatim,  životnih uslova, posla , kuće, porodice, ili zahteva koje smo sami sebi postavili. Čak i dogadjaji koje  vidimo kao zadovoljavajuće mogu biti stresogeni, kao odmor, preseljenje, početak novog posla,  trudnoća, roditeljstvo itd.

MISLI koje su opšte kada se osećamo stresno

-          Ovo je previše – ne mogu da izdržim!

-          To nije fer, neko bi mi trebao pomoći!

-          Ja nemam više vremena

-          Nikada neću završiti

-          Ja moram ovo uraditi.

 EMOCIJE koje nas pri tome prate su: razdražljivost, loša volja, anksioznost, nestrpljivost, ljutnja , depresija, beznadežnost.

FIZIČKE (telesne) SENZACIJE su : lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna napetost, vrućina, znojenje, glavobolja, teškoće koncentracije, zaboravnost, nemir, tegobe sa bešikom i crevima.

PONAŠANJE: nemogućnost odlučivanja, stalna žurba i zauzetost, mnogo započetih stvari ali se ne završavaju, teškoće sa spavanjem, vikanje, dokazivanje, jedenje, više ili manje, povećanje pijenje, pušenje.

KAKO SE ZAŠTITITI OD NEGATIVNOG STRESA

  1. Pokušati  kontrolisati svoje emocije i nedozvoliti da nas preplavi strah ipanika, kako bi smo mirnije sagledali izlaz iz nepovoljne situacije ( Ponavljati sebi : Priberi se, Kontroliši se.)
  2. Pokušati što mirnije prihvatiti svaku nevolju, pa i nesreću koju nam život donese ( I ovo ću izdržati)
  3. Kako disati u situaciji jakog stresa: udisati uz odizanje stomaka, tri puta duboko udahnuti i izdahnuti do kraja. Ovaj postupak se može ponavljati u više navrata.
  4. Pomažu pitanja koja postavljamo sami sebi:

Da li je to što se dogadja toliko strasno da se moram ovoliko plašiti i sekirati?

Da li je to toliko vredno da se moram toliko nervirati i izlagati  opasnosti svoje zdravlje?

Da li je moja reakcija preterana?

Da li  u ovome što se dogodilo ima i nešto pozitivno?

Da li postoji rešenje za ovu situaciju?

5. Preporučuje se kretanje da bi se kroz  mišićni   rad lakše neutralisao višak  adrenalina.

Ne postoji univerzalni recept  za to. Delovanje stresa i reakcija uvek predstavljaju individualni slučaj koji samo u opštim okvirima ima sličnost  sa drugim  slučajem u stres situaciji.

Moguće je sve što deluje relaksirajuće, kao na primer:  bavljenje sportom, aerobikom, šetnje, čitanje knjiga, slušanje muzike, popivena kafa ili čaj sa Vama dragim osobama.

Medjutim potražiti pomoć stručnjaka kada se nadjete u stresu kojeg ne možete prevazići na ove načine, pozitivan je i koristan korak a ne znak slabosti.

                                                                                      Tekst priredila:                                                 

                                                                                      Dipl. psiholog

                                                                                      Snežana Djurovic

Website Security Test